Za nasu srednjovekovnu muzicku kulturu, medjutim, od najveceg znacaja je njegov zbornik crkvenih pesama — Psaltikija. Originalni rukopis Psaltikije cuvan je u Narodnoj biblioteci u Beogradu, gde je, nazalost, zauvek nestao 6. Aprila 1941 .godine, kadaje usled bombardovanja cela Narodna biblioteka izgorela. Sacuvano je svega dvanaest fotokopiranih listova, na kojima pored grckih nalazimo i devet srpskih pesama,od kojih su najvece dragocenosti ,Ninja sili nebesnije’ i ,Vkusite i vidite’, jer je na obema potpisan autor - ,Tvorenije domestika kir Stefana Srbina’.
Psaltikija je pisana kasnovizantijskom neumskom notacijom sa crkvenoslovenskim i grckim tekstom. Zanimijivo je sto pored melodija daje i teorijska tumacenja — papadiku sa staroslovenskom muzickom terminologijom. Uputstva se uglavnom odnose na tempo (brzinu) i dinamiku (jacinu, oblikovanje muzicke fraze). Sa margina ovog rukopisa saznajemo i da su ga koristili domaci svestenici i monasi, a na jednom listu anonimni obozavalac tih pesama pise: "Blazen taj covek koji spisa ovu knjigu Bozju".
Iako se za postojanje Psaltikije zna od pocetka XX veka, najtemeljniju analizu preostalih listova dao je tek 1961. godine Dimitrije Stefanovic, direktor Muzikoloskog instituta SANU, koji je takodje transkribovao na savremenu notaciju pesme ,Ninja sili’ i ,Vkusite i vidite’. ,Ninja sili’ je, zapravo, Heruvimska pesma.
U atinskoj Narodnoj biblioteci, pod brojem 928, postoji rukopis u kome se, pored Kir Stefana nalaze i imena autora jeromonaha Nikole Srbina i Isaije Srbina iz XVI veka (mada o Isaiji ima pomena i u XV veku). Isaija je napisao, Polyeleos Servikos’ na stihove 134. i 135 psalma, kako na crkvenoslovenskom tako i na grckom jeziku, dokje Nikola autor Heruvimske himne sa grckim tekstom.
Iako su Kir Stefan, Isaija i Nikola jedini pouzdano srpski srednjovekovni kompozitori, za koje do sada znamo, postoji jos jedno ime: Joakim monah.. . i domestik Srbije — kako se potpisao 1453. godine na vise mesta u rukopisu broj 2406 iz atinske biblioteke. Tri kompozicije iz ovog velikog zbornika nose Joakimovo ime - dva Kinonika (pricastena) i jedan Theotokion (Bogorodicna pesma). Mada se, S obzirom na grcki tekst koji je potpisan ispod neuma, ne moze sa pouzdanoscu utvrditi Joakimova nacionalnost (jer samim tim sto je nosio titulu ,domestika Srbije’ ne znaci i da je bio Srbin), ovaj rukopis je ipak znacajan dokaz tesne veze koja je u srednjem veku postoj ala izmedju vizantijske i srpske crkvene muzike.